Rano u toku regurgitantne bolesti aortnog zaliska, postoji veliko povećanje krajnjeg dijastoličkog pritiska u levoj komori i pritiska u levoj pretkomori. Ventrikula i atrijum funkcionišu na čvršćem dijelu njihovih krivulja usklađenosti, tako da povećani volumen rezultira velikim porastom tlaka.
Da li aortna regurgitacija utiče na pulsni pritisak?
Kako se hronična aortna regurgitacija pogoršava, volumen regurgitacije se povećava, kao i udarni volumen kako bi se održao prednji srčani minutni volumen. Ovo rezultira povećanim sistolnim pritiscima, smanjenim dijastoličkim pritiscima i proširenim pulsnim pritiskom.
Šta uzrokuje povećanje pulsnog pritiska?
Prošireni (ili veći) pulsni pritisak javlja se kod nekoliko bolesti, uključujući aortalnu regurgitaciju, aortalnu sklerozu (stanja oba srčana zaliska), tešku anemiju zbog nedostatka željeza (smanjen viskozitet krvi), arterioskleroza (manje fleksibilne arterije) i hipertireoza (povećan sistolni pritisak).
Zašto se sistolni pritisak povećava sa aortnom regurgitacijom?
Kod pacijenta sa aortnom regurgitacijom srce ima da poveća udarni volumen kako bi održalo minutni volumen srca. To uzrokuje povećanje sistoličkog krvnog tlaka. Istovremeno dolazi do smanjenja dijastoličkog krvnog pritiska direktno uzrokovanog retrogradnim dijastoličkim protokom krvi.
Koliko brzo radi aortanapredak regurgitacije?
Stopa progresije do simptoma i/ili disfunkcije lijeve komore je manja od 6 posto godišnje. Stopa progresije do asimptomatske disfunkcije lijeve komore je manja od 3,5 posto godišnje. Stopa iznenadne smrti je manja od 0,2 posto godišnje.