Lizozomi razgrađuju makromolekule na njihove sastavne dijelove, koji se zatim recikliraju. Ove organele vezane za membranu sadrže niz enzima zvanih hidrolaze koji mogu probaviti proteine, nukleinske kiseline, lipide i složene šećere. Lumen lizozoma je kiseliji od citoplazme.
S kojim organelama rade lizozomi?
Lizozomi se oslanjaju na enzime stvorene u citosolu i endoplazmatskom retikulumu. Lizosomi koriste te enzime (kiseline hirolaze) da probave hranu i 'iznesu smeće.
Kako lizozom stupa u interakciju sa drugim organelama?
Nedavna istraživanja sugeriraju da su lizozomi organele koje pohranjuju hidrolitičke enzime u neaktivnom stanju. Sistem se aktivira kada se lizozom spoji sa drugom određenom organelom da formira 'hibridnu strukturu' u kojoj se digestivne reakcije dešavaju u kiselim (oko pH 5,0) uslovima.
Mogu li se lizozomi spojiti s drugim organelama?
Ključne tačke. Lizozomi su dinamičke organele koje primaju membranski promet putem sekretornih, endocitnih, autofagnih i fagocitnih puteva. Mogu se spojiti i sa plazma membranom. Snimanje živih ćelija pokazalo je da lizosomi stupaju u interakciju sa kasnim endosomima događajima 'poljubi i beži' i direktnom fuzijom.
Koja je glavna funkcija lizosoma?
Lizozomi funkcionišu kao probavni sistem ćelije, služećii za razgradnju materijala uzetog izvan ćelije i za varenje zastarjelih komponenti same ćelije.