Born-Oppenheimerova aproksimacija je pretpostavka da se elektronsko kretanje i nuklearno kretanje u molekulima mogu razdvojiti. … Born-Oppenheimer (nazvan po svojim originalnim izumiteljima, Maxu Bornu i Robertu Oppenheimeru) je zasnovan na činjenici da su jezgra nekoliko hiljada puta teža od elektrona.
Šta je osnova Born-Oppenheimerove aproksimacije?
Born-Openhajmerova aproksimacija zanemaruje kretanje atomskih jezgara kada opisuje elektrone u molekulu. Fizička osnova za Born-Oppenheimerovu aproksimaciju je činjenica da je masa atomskog jezgra u molekuli mnogo veća od mase elektrona (više od 1000 puta).
Zašto koristimo Born-Oppenheimerovu aproksimaciju?
U kompjuterskoj molekularnoj fizici i fizici čvrstog stanja Born-Oppenheimerova aproksimacija se koristi za odvajanje kvantno mehaničkog kretanja elektrona od kretanja jezgara. Metoda se oslanja na veliki omjer mase elektrona i jezgara.
Šta nam omogućava da zaključimo Born-Oppenheimer aproksimacija?
Aproksimacija Born-Oppenheimer-a je jedan od osnovnih koncepata koji leži u osnovi opisa kvantnih stanja molekula. Ova aproksimacija čini mogućim odvojiti kretanje jezgara i kretanje elektrona.
Koji je značaj Born-Oppenheimerove aproksimacije i kada se ta aproksimacija prekidadolje?
Ponavljamo da kada se dvije ili više potencijalnih energetskih površina približe jedna drugoj, ili se čak ukrste, Born-Oppenheimerova aproksimacija se raspada i moramo se vratiti na spregnute jednadžbe.