Dok broj protona definira element (npr. vodonik, ugljik, itd.) … Stabilni izotopi se ne raspadaju na druge elemente . Nasuprot tome, radioaktivni izotopi radioaktivni izotopi Radionuklid (radioaktivni nuklid, radioizotop ili radioaktivni izotop) je atom koji ima višak nuklearne energije, što ga čini nestabilnim. … Radioaktivni raspad može proizvesti stabilan nuklid ili će ponekad proizvesti novi nestabilni radionuklid koji može podvrgnuti daljem raspadu. https://en.wikipedia.org › wiki › Radionuklid
Radionuklid - Wikipedia
(npr. 14C) su nestabilni i raspadaće se na druge elemente.
Šta određuje stabilan izotop?
Nuklearna stabilnost je koncept koji pomaže da se identifikuje stabilnost izotopa. Dva glavna faktora koji određuju nuklearnu stabilnost su odnos neutron/proton i ukupan broj nukleona u jezgru.
Jesu li svi izotopi stabilni Zašto ili zašto ne?
Neki elementi nemaju stabilne izotope, što znači da je bilo koji atom tog elementa radioaktivan. … Ugljenik-12, sa šest protona i šest neutrona, je stabilno jezgro, što znači da ne emituje spontano radioaktivnost. Ugljik-14, sa šest protona i osam neutrona, je nestabilan i prirodno radioaktivan.
Jesu li izotopi normalno stabilni?
Očekuje se da će samo 90 izotopa biti savršeno stabilno, a dodatnih 162 su energetski nestabilna, ali imajunikada nije primećeno da se raspada. Dakle, 252 izotopa (nuklida) su stabilna po definiciji (uključujući tantal-180m, za koji još nije uočeno raspadanje).
Šta čini izotop nestabilnim?
Obično, ono što čini izotop nestabilnim je veliko jezgro. Ako jezgro postane dovoljno veće od broja neutrona, budući da je broj neutrona ono što čini izotope, ono će biti nestabilno i pokušat će 'izbaciti' svoje neutrone i/ili protone kako bi postiglo stabilnost.
