U alfa raspadu, prikazanom na slici 3-3, jezgro emituje 4He jezgro, alfa česticu. Alfa raspad se najčešće događa u masivnim jezgrima koje imaju preveliki omjer protona i neutrona. Alfa čestica, sa svoja dva protona i dva neutrona, vrlo je stabilna konfiguracija čestica.
Šta se dešava tokom nuklearne jednačine alfa raspada?
Jezgro se mijenja u novi element emitiranjem alfa ili beta čestica. Alfa raspad (dva protona i dva neutrona) mijenja maseni broj elementa za -4 i atomski broj za -2. … alfa čestica je isto što i jezgro helijuma-4.
Šta se izbacuje tokom alfa raspada?
U alfa raspadu, energetski ion helijuma (alfa čestica) se izbacuje, ostavljajući kćer jezgro atoma… Glavni alfa emiteri se nalaze među elementima težim od bizmuta (atomski broj 83) kao i među elementima rijetkih zemalja od neodimija (atomski broj 60) do lutecijuma (atomski broj 71).
Šta je proces alfa raspada?
Alfa raspad je proces nuklearnog raspada u kojem se nestabilno jezgro mijenja u drugi element ispaljivanjem čestice sastavljene od dva protona i dva neutrona. Ova izbačena čestica poznata je kao alfa čestica i jednostavno je jezgro helijuma. Alfa čestice imaju relativno veliku masu i pozitivan naboj.
Šta se dešava sa jezgrom tokom radioaktivnog raspada?
Mnogojezgra su radioaktivna. To znači da su nestabilni i da će se na kraju raspasti emitiranjem čestice, transformirajući jezgro u drugo jezgro, ili u niže energetsko stanje. Lanac raspada se odvija sve dok se ne postigne stabilno jezgro.