U klasičnoj retorici i logici, postavljanje pitanja ili pretpostavljanje zaključka (latinski: petitio principii) je neformalna zabluda koja se javlja kada premise argumenta pretpostavljaju istinitost zaključka, umjesto da ga podrži.
Da li je postavljanje pitanja logična zabluda?
Postavlja se pitanje kada koristite tačku koju pokušavate dokazati kao argument da dokažete tu istu poentu. Umjesto da dokaže da je zaključak istinit, on ga pretpostavlja. Zove se i kružno rezonovanje i predstavlja logičku zabludu.
Koje su 4 vrste zabluda?
Zablude neprihvatljivih premisa pokušavaju uvesti premise koje, iako mogu biti relevantne, ne podržavaju zaključak argumenta
- Postavljam pitanje. …
- Lažna dilema ili lažna dihotomija. …
- Zabluda u tački odlučivanja ili paradoks Soritesa. …
- Zabluda o klizavoj padini. …
- Hasty Generalisations. …
- Faulty Analogies.
Kojih je 9 vrsta zabluda?
Sadržaj
- Ad Hominem.
- Strawman Argument.
- Priziv na neznanje.
- Lažna dilema.
- Slippery Slope Fallacy.
- Circular Argument.
- Hasty Generalization.
- Zabluda o crvenoj haringi.
Koje su vrste zabluda?
15 Uobičajene logičke zablude
- 1) Čovjek od slameZabluda. …
- 2) The Bandwagon Fallacy. …
- 3) Zabluda žalbe na autoritet. …
- 4) Zabluda lažne dileme. …
- 5) Zabluda brze generalizacije. …
- 6) Zabluda lijenčine indukcije. …
- 7) Zabluda korelacije/uzročnosti. …
- 8) Zabluda o anegdotskim dokazima.
