Miris nastaje kada supstanca otpusti molekule (čestice) u vazduh. Da bismo otkrili miris, ti molekuli moraju ući u naš nos. Što je tvar isparljivija (to lakše odaje molekule), njen miris je jači.
Jesu li mirisi bitni?
čulo mirisa nije bitno. … Miris ili miris neke supstance se klasifikuje kao materija. Miris bilo koje supstance kao primer parfema je gasoviti oblik te supstance koju naš olfaktorni sistem može detektovati čak i pri veoma niskim koncentracijama. Dakle, miris se ne smatra pitanjem.
U kakvom je stanju materije miris?
Njuh se ne smatra oblikom materije. Međutim, miris ili miris neke supstance se klasifikuje kao materija. Miris bilo koje supstance (recimo, parfema) je gasoviti oblik te supstance koju naš olfaktorni sistem može detektovati (čak i u nedostatnim koncentracijama).
Je li miris čvrst ili tečan?
Možemo ih sve namirisati sve dok neki od molekula objekta mogu ući u gasovito stanje. Mi njušimo gasove jer njihovi molekuli slobodno ulaze u naš nos. Mi mirišemo tečnosti jer neki od njihovih molekula ulaze u gasnu fazu nakon što pobegnu sa površine tečnosti.
Od čega se sastoje mirisi?
Većina mirisa se sastoji od organskih jedinjenja, iako su i neka jednostavna jedinjenja koja ne sadrže ugljenik, kao što su sumporovodik i amonijak, takođemirisi. Percepcija efekta mirisa je proces u dva koraka. Prvo, tu je fiziološki dio. Ovo je detekcija stimulusa od strane receptora u nosu.
